Monthly Archives: October 2016

  • -

  • -

  • -

Sofija Živković

Category : Artists

Sofija Živković, 1985, diplomirala na grupi za srpski jezik i književnost sa opštom lingvistikom na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavila je dve knjige poezije: Sobe, Matica srpska, i Kafa u pet, Balkanski književni glasnik. Treća knjiga, a u pitanju su zapisi o Beogradu, u pripremi je kod izdavača i očekuje se da izađe do kraja ove godine. Pojedinačne pesme iz Kafe u pet prevedene su na mađarski, albanski, engleski, nemački, arapski i španski jezik. Trenutno dovršava svoju novu knjigu poezije, kao i roman, čiji nacrt je bio u najužem izboru za NIN-ovu književnu stipendiju 2015. Živi i piše u Beogradu.

oum-2016-sz


  • -

Stefan TićMi

Category : Artists

Stefan TićMi, pesnik iz Leskovca. Prvi je preveo poeziju na znakovni jezik. Rođen je na isti dan kada i Edgar Alan Po, ali umesto gavrana na njegovom ramenu čuči perut. Ima 24 godine. U Subotici će se predstaviti performansom uz podršku Milice Stojanović i Đorđeta Dimitrijevića. Performans je prilagođen licima sa oštećenim sluhom.

Stefanova pesma „Drame imaju prednost“ je prvo pesničko delo na ovim prostorima prilagođeno licima sa oštećenim sluhom. Pesma je prevedena na znakovni jezik i snimana u Pozorištu lutaka u Nišu, a recitovao je Zrinko Kapetanić, hrvatski pesnik i glumac, odnosno recitator. U stvaranju ove mini-predstave Stefanu je pomoglo i niško Udruženje gluvih, ali i njegovi prijatelji.

oum-2016-sm


  • -

Duško Krmpotić

Category : Artists

“Ova poezija i pesme nisu samo još jedna u nizu od najstarijih vrsta književnosti, daleko su iznad toga. Niti su jeftini patetični izlivi, izlivi možda jesu, ali emocija na papir koje izviru negde iz dubine moje duše. Ne želim postati bilo kakav pesnik, pogotovo među pesnicima sa usudom, kojima će samozvani kritičari kopati po identitetu utvrđujući koji je zapravo moj stil… Još manje ne želim biti u društvu pesnika koji smatraju da imati stil – znači biti pesnik. Po mom prosuđivanju književnost nije modna pista da se kinđuri stilovima. Čovek sam samo kao i svaki drugi koji unutar svog bića poseduje nešto što mnogi potiskuju, a to su emocije. Ponekad im postane tesno pa završe u poeziji na ne znam kojoj strani… I koliko god da ih ima, sve dolaze sa istog izvora, tačnije iz središta srca, negde između aorte i inferiorne vene, ne znam tačno… Ali sam siguran da se tu negde sjedinjavaju sa poezijom ili pesmom. Sva moja poezija, stihovi, pesme, su impulsi mojih emocija u formi teksta, mojih stavova, nadanja, mišljenja, želja, doživljaja, življenja… Sasvim sam siguran da ne znači imati stil – isto što i biti pesnik, dovoljno je biti čovek, da bi ste bili pesnik… U istinu, imam interesantnu naviku da se čuvam lažnih moralista, trgovaca magle i praznih reči. Ali i interesantnu potrebu da volim ljude baš takve kakvi jesu. Kao vojvođanin imam sklopljenu ličnost od klasja i širokih žutih njiva. U iskrama oka čuvam Gradsku kuću isprepletenu uspomenama i zlatnim dužijancama. Imam i dve male ruke ali dovoljno velike da zagrle ceo moj grad i sve ljude dobre volje bez obzira na rasnu, regionalnu i religioznu pripadnost.“ (Odlomak iz knjige “Žrtvene stepenice“, pogovor, str. 121 – 122, Katalogizacija u poblikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad, ISBN 978-86915501-0-3 )

Duško Krmpotić (15.06.1987.),srpski pesnik, rođen u Aleksandrovu kod Subotice gde je završio osnovnu i srednju školu. Studirao je u Zrenjaninu za Strukovnog inženjera tehnologije. Zbirka poezije “Žrtvene stepenice“ je prvo njegovo objaljeno delo.

 

oum-2016


AdSense

Pretraži

Kategorije

October 2016
M T W T F S S
« Sep   Dec »
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  
Translate »